Niš ili priča o živima i mrtvima

Pripreme za Niš su protekle grčevito. Bilo je ovo naše prvo samostalno putovanje autom. Nije prošlo ni sedam dana otkako smo kupili auto, a već ga je čekalo vatreno krštenje u vidu 650 kilometara do Niša i nazad. Nisam imao svu potrebnu opremu pa sam je grozničavo skupljao, ali najviše me je napatila potraga za […]

Ankona ili priča o lukama, laktovima i lopovima

Iskreno, uopšte nismo planirali da idemo u Ankonu. Cilj od samog početka je bio Portugal, gradić Aveiro, 12 km od obale Atlatnskog okeana iz prostog razloga što se tamo ove godine održavala Putnička kuća. I planirali smo Portugal, štaviše, uopšte nije bilo sumnje da ćemo ići negdje drugo. Ali onda se planiranje godišnjih odmora malo […]

Zagreb ili priča o pivu, patriotizmu i prostitutkama

Zagreb je previše blizu da bi čovjek toliko kilavio sa odlaskom do njega, ali meni je opet nekako trebalo više pokušaja da ga posjetim kao što je red.  Prvi put kad sam išao u Zagreb završio sam ni manje ni više nego na predizbornom skupu HDZ-a. Nisam, naravno, išao da slušam hadezeovce, išao sam u […]

Majdanpečka ili priča o svecima, kafanama, herojima i pokojnicima

Majdanpečka je ulica kojom prolaze sprovodi. A kad živiš kraj te ulice još kao dijete naučiš da prepoznaješ doba pokojnika na osnovu brzine hoda i glasnoće razgovora okupljenih. Ako vlada grobna tišina koju samo povremeno pocijepa neki jecaj i ako ljudi sporo i tronuto hodaju, jasno je da je pokojnik mlad, možda čak sin jedinac […]

Ljubljana ili priča o duvanu, mostovima, zmajevima i djevicama

Ne znam šta da mislim o Ljubljani i njenim stanovnicima. Ako u slovenačkom i postoji riječ „zimogrižljiv“ ona svakako ima drugačije značenje. Prvi dani januara, ljudi neometano voze bicikle uprkos dosadnom snijegu i hladnoći, a ispred kafana više ljudi nego u njima. Ništa mi nije bilo jasno, pitao sam se šta se kog vraga dešava, […]

Atina ili priča o uniformama, zidovima, parkovima i jednom psu (II dio)

Početkom septembra 2005. stajao sam na Akropolju i s nevjericom gledao Atinu pred mojim očima kako se presijava, sva u bjelini. Mislio sam tad da bi bilo logično da Atina nosi ime bijelog grada, jer je ta bjelina prodirala i kroz zatvorene kapke. Obećao sam sebi u tom trenutku da ću se tamo vratiti jednog […]