Čuvar mreže na sjevernom golu

Čuvar mreže u zimskom periodu

Čuvar mreže u zimskom periodu

Boriša Eskić je mladi rukometni golman iz Kotor Varoša. Sa šesnaest godina je zaigrao u Premijer ligi i imao je tu sreću, kako kaže, da igra protiv Petra Kapisode, Nebojše Golića i mnogih drugih. A onda ga je lopta nekim čudnim obrtom odvela tamo gdje nikada nije očekivao da će se naći. Na Farska ostrva.  Tu loptu nije pokušao da odbrani, uhvatio ju je i pustio da ga odnese preko Kopenhagena, pa još koji sat turbulentnog leta na sjeverozapad, do Farskih ostrva.

–          Ne bih ja otišao na Farska ostrva da mi nije pomogao Žarko Pejović, kolega rukometaš iz Kotor Varoša, koji i dan-danas igra tamo. On je igrao u Željezničaru, bio je kapiten dobrih ekipa, odigrao je dobru sezonu i ljudi su ga primijetili, pa je dobio poziv da igra na Farskim ostrvima.
Ja sam njemu poslao neke svoje snimke koje je on proslijedio predsjediku kluba Tim Klaksvika. Predsjednik kluba je bio zadovoljan njima i jednog dana su mi stigle avionske karte. To je bilo 2012. u septembru.

Otišao je u Beograd, iz Beograda je odletio za Kopenhagen i odatle na Farska ostrva.

–          Ja sam, eto, mislio da je tamo vruće. Imao sam samo kratke rukave na sebi. Kad sam izašao u Kopenhagenu, tresao sam se koliko mi je bilo hladno, kaže on kroz smijeh.

Do Farskih ostrva ima dva sata i petnaest minuta leta. Ali tih dva sata letenja prema ostrvcima koja se nalaze otprilike na pola puta između Norveške i Islanda nisu baš uvijek mirna plovidba. Jednom prilikom je bio toliki snijeg da nisu mogli da polete. Zadnji put kada se vraćao avion je ostao zaglavljen u Stokholmu. Trebalo je da poleti iz Kopenhagena u sedam naveče, a poletio je u pola 4 ujutro.

–          Prije Farskih ostrva su postojale neke kombinacije da zaigram u Kataru, ali na moju žalost nije došlo do realizacije. Našli su nekog drugog ko je bio em njihov državljanin em duplo jeftiniji. Nisam otišao tamo, a nadao sam se da hoću, tako da mi je tad bio malo pao moral. Tada me je kontaktirao Žarko Pejović, rekao je da treniram i da se ne brinem, a da će on pokušati da sredi nešto na Farskim ostrvima. Tako je sve krenulo. Sa predsjednikom kluba sam obavio jedan razgovor o uslovima i to je bilo to. Karte su uskoro stigle.

Stub odbrane

Stub odbrane

To je za Borišu bio put u neki drugi svijet. Njegov Kotor Varoš ima tridesetak hiljada stanovnika, a na Farskim  ostrvima živi 45.000 ljudi.

–          To je mala zemlja, razbacana dosta po okeanu. Glavni grad je Toršaun, ja sam bio u Klaksviku, drugom po veličini. Toršaun ima nešto oko 15.000 stanovnika, dakle, trećina stanovništva živi u njemu. Bio sam u mjestu Vestmana, tamo igra naš Banjalučanin Filip Jojić, koji mi je dosta pomogao tamo.

Kada smo krenuli iz Kopenhagena imali smo tako jake turbulencije da sam mislio da sam gotov. Do mene su sjedili Farani, u svojim prepoznatljivim džemperima, pa sam nekako s njima počeo da pričam, prvo su me pitala jesam li Rus, ja sam rekao da nisam. Onda su mi rekli da je u toj avio-kompaniji dozvoljeno konzumiranje alkohola, u neograničenim količinama. Ja sam tu malo popio, da se opustim, je li, a avion je počeo da se baca na sve strane. Kad sam sletio bila je nevjerovatna jaka kiša, inače je hladno kao u grobu, a ja ni jaknu nisam ponio.

Ekipa i nije bila bog zna šta, priznaje on, ali su borili da ostvare nešto.

–          Ja sam se borio svim silama i morao sam, jer sam stranac, pa veliki dio odgovornosti pada na tebe. Ako nešto ne ide, koga će drugog okriviti nego stranca, to je tako. Trudio sam se i zalagao više od ostalih. Iz utakmice u utakmicu upoznavao sam se sa ljudima i običajima. Ljudi su veoma prijatni i kulturni, pomognu koliko mogu. Bilo je par ljudi iz Srbije koji tu žive. Jedan od njih je najbolji auto-lakirer na čitavim Farskim ostrvima. Došao je tu slučajno, preko oglasa. Radio je u Beogradu u jednoj firmi, na pauzi je čitao oglase u novinama, vidio je da treba jedan auto-lakirer na Farskim ostrvima, prijavio se ne očekujući ništa. Međutim, igrom slučaja njega je nazvao Aleksandar Đođević, bivši igrač Partizana, koji je na Farska ostrva otišao da igra pa je kasnije postao i trener. Radio je u toj firmi gdje je i vidio prijavu ovog auto-lakirera i doveo ga. Tako je to sve krenulo. Ja sada znam za pet srpskih porodica na Farskim ostrvima, možda ih ima i više.

Boriša Eskić

Boriša Eskić

Bio je tamo osam mjeseci i naigrao se za to vrijeme. Da je moglo bolje, moglo je, priznaje. Ali jedan igrač ne može tu promijeniti ništa.  U situaciji kada samo jedan pojedinac gine na terenu, a ostali igraju rekreativno, do uspjeha se teže stiže.

–          Da bismo igrali moramo biti tim, a ne samo da se jedan pojedinac zalaže. Ostao bih ja i više, svidjelo mi se tamo, ali finansijska situacija u klubu nije bila najbolja i nije došlo do produženja ugovora. Nigdje nije sjajna situacija, klubovi se gase na sve strane. Predsjednik kluba mi je rekao da je prezadovoljan mojim angažmanom, da sam ispunio njihova očekivanja, ali da im je žao jer ne mogu više ispoštovati sve obaveze prema meni i produžiti ugovor, jer je tu ulazila i plata i smještaj i još štošta. Onda sam počeo dalje da tražim, bile su među opcijama Holandija i Slovenija, ali sam povrijedio lijevi zglob i tetivu, bio sam van stroja dva mjeseca i nisam mogao nigdje. To je bio veliki hendikep. Trenirao sam ove godine sa RK „Mlijekoprodukt“ Kozarska Dubica i išao sa njima na treninge. Nadam se da ću iskoristiti ovaj predstojeći zimski prelazni rok i naći neki dobar angažman.

U sjećanju sa Farskih ostrva kaže da su mu najviše ostali vjetrovi, strahovito jaki vjetrovi.

–          Nevjerovatno je koliko su jaki, jer šume nema nigdje. Ima samo jedan park, ima dvadesetak stabala, ne više. Sve je golet. Oni nemaju druge industrije osim riblje i prerade mesa.

Ali ono što ga je možda najviše šokiralo i imresioniralo je praznik klanja kitova kojem je svjedočio.

–          Oni imaju jedan poseban praznik klanja kitova, kao što mi imamo svinjokolj. Tada kada sam ja bio ubijena su 32 kita za nekih 45 minuta. To su uglavnom orke, veličine 6-7 metara. To se radi u luci gdje dolaze brodovi iz pravca Islanda. Kitovi idu za mirisom ribe, a brodovi nose velike tovare ulova. Kitovi slijede matrijarha, tj. glavnu ženku. Nakon što dođu u luku ljudi odvuku i odvoje prvo tu glavnu ženku, a nju ostali slijede. E onda dolazi do pokolja. Ljudi nose kuke koje zabadaju u kitov disajni otvor, a potom im odsijecaju glavu.  U tim trenucima more je potpuno crveno od krvi. Sve je krvavo. Čitav grad se skupi na obali. Tada se njihova djeca kupaju u krvi, to im je tradicija. I svaki njihov građanin ima pravo na pet kilograma mesa od tog ulova, pa i ja, ali nisam iskoristio tu priliku, jer mi kitovo meso baš i ne sjeda. Jednom prilikom u firmi za preradu ribe gdje sam radio digla se frka, svi su počeli trčati po holu, pitao sam šta se dešava pa su mi rekli da je u luku uplovio plavi kit, bio je sigurno velik od 8 do 10 metara. Jedan čovjek ga je pratio u kajaku, a on je pozirao, izranjao i zaranjao.

Kitokolj

Kitokolj

Posebno interesantna činjenica je i to što je ovca zaštitni znak Farskih ostrva, koja se čak i na grbu nalazi.

–          Farska ostrva u prevodu znače ovčarska ostrva. Kada su Vikinzi jednom prošli pored ostrva vidjeli su da ima trave i da bi neki život mogao postojati. Imali su nekih dvadesetak ovaca i odlučili su da ih ostave na tim ostrvima. Ako ovce prežive, valjda će i ljudi moći. Dakle, ostavili su ovce i vratili se nakon godinu-dvije i vidjeli su da ima 60-70 ovaca. Pošto su Vikinzi otimati žene, Dankinje, Norvežanke, Islanđanke, Finkinje dovodili su ih i ostavljali na tim ostrvima. Oni su se dalje svi međusobno razmnožavali i tako su nastala Farska ostrva. Farski je zbog toga mješavina skandinavskih jezika.

Ovčarska Ostrva

Ovčarska ostrva

Farska ostrva su pod jurisdikcijom Danske, imaju dva poslanika u danskom parlamentu i Danska izdvaja velika sredstva za tu svoju pokrajinu. Nema fakulteta, ali svi mogu da idu studirati u Dansku o trošku države. Ima jedna srednja škola, za brodogradnju, jer uglavnom od ribarenja žive.

–          Tolika je vlažnost vazduha da kad kročiš na tu travu noga ti duboko potone u zemlju, toliko je vlažno. Od 365 dana, 360 je kiša. Mora pasti bar jedna kiša dnevno. Nekad pada čitav dan, nekad pada sat i po pa stane. Kad sam došao tamo morao sam piti neke njihove tablete jer moja koža nije navikla na tako malo sunčeve svjetlosti. Kod njih je obavezno ići kod doktora, ako ne ideš oni te kažnjavaju. Svakih 10-15 dana.

U sjećanju su mu ostale i polarne noći pogotovo aurora borealis.

–          Jednom sam slučajno pogledao kroz prozor i vidio to čudo prirode. Bilo je strahovito lijepo gledati to.

Politikin zabavnik, 18. april 1964.

Politikin zabavnik, 18. april 1964.

A na pitanje kakvi su Farani on odgovara:

–          Ono što je njima čudno, meni nije. Odvedu me i pokazuju mi neki potok, a kod nas potoka na svakom koraku ima. Kao što je meni čudan kit ili morž kojeg sam vidio, a njima nije. Većina stanovništva su ribari. Od 12 mjeseci kapetan broda je tri mjeseca kući. Farani su malo povučeni, nisu otvoreni kao mi. Svako cijeni svoju krunu. Jednom prilikom sam ljudima platio piće, a njima je to toliko čudno bilo. „Pa što plaćaš, pa ne treba!“ Rekoh, ljudi, znam da ne treba, ali volim, a i kod nas je to običaj, da počastiš nekoga koga cijenih. Ali su generalno sjajan narod, kad ih malo upoznaš vidiš i da su komunikativni i radoznali. Prvo pitanje mog domaćina kad sam došao bilo je: „Ja sa čuo za Kosovo, ali ne znam o čemu se sve tu radi. Možeš li mi malo to objasniti?“  Dosta ih interesuje šta je Bosna, šta je Sarajevo, šta je Hrvatska, Srbija, koje su to tačno razlike.

Od neobičnih pojedinosti izdvaja, blago rečeno, zanimljivu krvnu sliku.

–          Oni imaju veliki problem sa miješanjem krvi, jer ih je tako malo. Spavaju međusobno, a da i ne znaju da su rođaci. Dosta stanovništva je hendikepirano, dosta mladih osoba.  Upoznao sam neke koji su otišli u Tajland, tamo našli ženu, doveli je i tako malo popravljaju krvnu sliku.

Ali u svakodnevnom životu ono što ga je posebno iznenadilo jesu alkoholne navike Farana. Iako se ni Srbi ne mogu pohvaliti da su baš trijezna nacija, on kaže da nije mogao da vjeruje kako se na Farskim ostrvima pije.

–          Tamo je plata sedmično, svakog četvrtka se dobija. I kod njih je pijanka samo „krmačenje“, samo da se što više čovjek napije. Nigdje nisam vidio da ljudi toliko piju. Sve što zarade daju na alkohol, a samo petkom i subotom možeš kupiti alkohol. A priča počinje tek kad se ponapijaju. Kao da se takmiče ko će luđi da bude. Goli trče oko firme, mažu se snijegom, čudo jedno. Problem sa alkoholom je što amo na jednom mjestu možeš da ga kupiš, nema kao kod nas na benzinskim pumpama i slično. Jednom sam dobio poziv da odem na žurku, kasnije će se ispostaviti kod jednog prijatelja. Dođem ja tamo, vidim ih 6-7… Pita mene jedan gdje mi je piće. Ja onako zbunjen kažem da sam ponio pare, da nisam ponio nikakvo piće, a oni mi kažu da je kod njih običaj da svako sebi nosi i to je to. To su mi veče dali svako od sebe, ali su i rekli da za idući put mislim malo unaprijed.

On kaže da je prezadovoljan kompletnim iskustvom i da su mu Farska ostrva ostala u izuzetno lijepom pamćenju, da bi se rado vratio tamo i da se čak i na dosadnu kišu navikao.

–          Prezadovoljan sam. Naučio sam jezik, upoznao sam drugu kulturu, snašao sam se. Prvo sam samo igrao, a onda sam počeo i da treniram klince. U početku ih je bilo osam, a onda preko dvadeset, što valjda znači da su i oni i roditelji bili zadovoljni. Sad treniram maksimalno jer znam da moram da se dokazujem. I naravno, studiram.

Plan za budućnost mi je da zaigram za neki novi klub, da nastavim da se usavršavam, imam volje i želje, i vidim se u ovom. Znam da sam dobar, samo mi treba prava šansa.

Na sjeverni morima

Na sjevernim morima

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s