Dva lica Dominikane (I dio)

Bavaro, Dominikanska Republika

Bavaro, Dominikanska Republika

„Ali sećam se toga, spavam u mreži između dva drveta, probudim se, nigde nikoga nema, preskočim ogradu i izađem na belu plažu i hodam tražeći ljudi, ali sam sam, nikog živog nema i to je savršenstvo jedno, samo okean ispred tebe, palme i ta savršeno bela plaža. Samo uzmem peškir, gaće, masku i pod vodu. Malo sam gnjurao tih dana, ribe me baš nisu htele,  a onda burazer reče da pokušam na bananu. Rekoh, jesi normalan, ko gde ribe da jedu banane, a on kaže, samo ti probaj. Samo oguli bananu kad zaroniš pruži je prema ribama. I ja to uradim i stotinu najšarenijih riba na svetu priđe i počne to da gricka, tvoje je samo da ih posmatraš oko dok plivaju oko tebe ili da ih pokupiš ako hoćeš, neverovatno. Jebote, ribe jedu bananu! Sve to izgleda kao sa onih klišeiziranih razglednica da ne možeš da poveruješ!“

Tako počinje priču Ivan Stanković, moj kolega s posla koji je proveo pola godine u Dominikanskoj Republici što je bio dovoljan razlog da mu hodoljub skoči za vrat kao smrt na babu i postavi niz pitanja koja je on junački izdržao.

Kako si uopšte otišao u Dominakansku Republiku?

Išao sam kod brata koji tamo živi već desetak godina.

Moj burazer je stalno nešto pokušavao da pobegne iz zemlje, prvo je išao raditi u Grčku, pa u Crnu Goru, radio preko leta, i sve tako nešto u susedstvu, a onda je samo seo i rekao: „Odoh ja u Dominikansku Republiku.“ Jer se od tamo malo teže vratiti. Kažem mu, brate, tamo se priča španski, a ti ne znaš španski, a on će meni, pa znam pomalo engleski. Kažem ja njemu, ej bre čoveče, to je kao da ideš u Mađarsku da govoriš engleski, jesi normalan? Ništa to njega nije sprečilo, samo je uzeo neke pare, seo na avion i kada je sleteo tamo rekao je taksisti samo: „Vozi me u neki jeftin hotel.“ Ovaj ga odveo na neko mesto, na najveću plažu na Karipskom moru koja se zove Boca Chica (devojčina usta). To je sve bilo puno kurvi i on izađe tako i čuje iz neke kafane dopire Miroslav Ilić. On uđe tamo kaže na našem, daj mi jedno pivo, ovaj naš čovek ga pita odakle si, on kaže iz Beograda i tako je počela sva priča. On mu je kasnije i pomogao da se smesti i nalazio mu je u početku poslove koje je mogao da radi između ostalog, radio je tetovaže kanom i aplikacije raznorazne. To su one prolazne tetovaže i to je obično prvo zanimanje koje rade srpski besposličari kad dođu u Dominikansku Republiku i dok ne naučiš jezik.  Poslije je ušao sa ortacima u neki kompjuterski biznis, a  sada se bavi prodajom opreme za nadzor objekata. Žena mu se zove Ana Marija Nunjez Perez, a sin Ivan.

Kakav je bio dolazak?

Pa čim sam sleteo dali su mi neki papir da popunim koji sam onako delimično shvatio, ime prezime i te neke standardne stvari,  jer je sve bilo na španskom. Traže adresu gde će biti, a ja nemam pojma gde tačno idem! Kažem im da ne znam sve to, a oni insistiraju da popunim. I ja sve ispišem na ćirilici pa nek se muče.

Kada sam sleteo smestili su nas u neki sobu gde je bila gomila ljudi i gde nije moglo da se diše. Odmaknem se malo do nekakvih vrata, da malo uzmem vazduha i onda me tamo strefi takav toplotni udar da sam se odmah vratio unutra shvatišvi da tamo bar ima klima uređaj.  Treba ti malo vremena da se navikneš jer je jako vreo vazduh, ali nakon toga ti bude super.

Bilo mi je zanimljivo prvo cuganje s ortacima mog burazera, svi su kranje opušteni, tranquillo, manaña i sve ostalo. I sednemo mi da pijemo. Poneo ja neke rakije iz Srbije (a šta bih drugo!) i sednemo i prvo veče i već nakon par pića svi se poodvaljuju, samo ja čitav. Hajd’, mislim, mora da su umorni, ali ista situacija, nakon pet-šest piva svi pod stolom samo ja stojim. Pomislih, ŠTA JE OVO JEBOTE, VODITE ME DA PIJEM ZA PARE DA SE OBOGATIM! Kasnije sam shvatio da je to do vazduha i da ti jednostavno treba manje vremena da se napiješ u takvoj klimi.

Ivan y los amigos mexicanos

Ivan y los amigos mexicanos

Staro dosadno pitanje, kakvi su ti utisci koje nosiš iz Dominikane?

Neverovatno je koliki je jaz između bogatih i siromašnih. Postoje neka mesta  ucrtana na mapi gde nema ništa podignuto, hiljade ljudi spava na ledini ili u kartonskim naseljima. To je tipično za Haiti. Kada je bio zemljotres 2010. Kada je masa sveta izginula najveći  problem je bio što nikoga nije bilo tu da pomogne. Nije bila tolika šteta od zemljotresa koliko od nedostatka pomoći.  Tu ništa čvrsto ne stoji i to je jezivo i još je više jezivo to koliko su ljudi siromašni. Čovek poseduje gaće, majicu i mačetu, skida kokosove orahe na plaži, popne se na palmu, skine orah, kasnije ga raseče, ti mu daš dolar za to i on tako preživljava. Prisustvovao sam sceni kada je čovek bukvalno kupovao šaku pirinča.  To se kupuje u kolmadu. Kolmado ti je, uslovno rečeno, prodavnica, ali to je ustvari najobičnija rupa u zidu, rešetka iza koje stoji čovek koji ti prodaje sve i svašta. Ti ne ulaziš u to, ti ne možeš da uđeš u to.  To je kao kiosk, samo što je sve krcato do plafona. Noću supermarket ne radi i jedini način da nabaviš alkohol i cigare je kolmado. Dakle, da se vratimo na priču.

Čovek kupuje šaku riže od nekog Haićanina. Količina je kao kod nas što imaju one kesice vanilinog šećera, zejtin, kocku supe i komad neke ribe, bakalar iii šta već. Prvi put sam video da neko kupuje tako malu količinu hrane. To je za jednokratnu upotrebu. On će to da proprži sa ribom, kocka supe, da li će da skuva ili doda ribu i to je to.

Živo meso stoji na suncu muva ga obleću i to je baš užasno, mada da ne grešim dušu, moram priznati da sam to video i u Vranju. (smeh)

Zna se desiti da neki zemljoposednici, kada im treba radne snage tokom berbe dođu tu i često se desi da neće da idu nazad kući. Onda se desi da ljude mrežama love iz džipova pa ih voze nazad na Haiti.

Primetićeš po gradu čuvare naoružane do zuba, oni prosto jedva čekaju te tebi kao strancu neko lupi šamar pa da ga raznesu dvocevkom. Neki su uniformisani, neki nisi, stoje onako u šorcu 24/7 samo im puška visi, čačkaju nos, čekaju da se nešto desi pa da pucaju. Jedva čeka nekoga, sačuvaj bože. Neka me i opljačkaju, ali na njima vidiš da jedva da istrese osam patrona u nekog mučenika koji hoće da ti ukrade mobilni. I takav čovek.

Koliki je odnos bogatih naspram siromašnih?

Inače, kod Dominikanaca 5% stanovništva poseduje celo ostrvo. Nije neobično da neki bogati Kanađanin ili Amerikanac dođe i tu odluči na živi, kod njih se te pare mogu zaraditi, ali videti brutalno bogatog Dominikanca, e to je već nešto. To su ljudi koji u monster truck-u izlaze u grad. Video sam dva najnovija lamborginija jedan do drugog parkirani u Santo Domingu, pa to nema ni tamo gde se prave! Pored toga žive ljudi koji prodaju mango i kosos da prežive dan, a odmah, dve ulice dalje su ta dva lamborginija. Ni u Dinastiji nema takvog bogatstva! Naravno da i kod njih ima srednja klasa, ali ja lično nisam imao previše kontakta, osim naravno moje tašte i njihovih prijatelja kod kojih sam bio. To su ljudi koji su završili škole, fakultete i ostalo, ali nekako, ono što se najviše vidi na ulici je ili to divljačko bogatstvo ili krajnja beda.

La playa

La playa

Kakva si iskustva imao sa tim siromašnijim slojem stanovnika Dominikane?

Njihov pristup popravljanju kola mi je fenomenalan i u mnogome oslikava stanje stvari na ostrvu. Prvo sam mislio da me zajebavaju, a onda sam provalio neke stvari.  Trebalo je da zamenim remen na autu i dali su mi neki drugi. Odem kod automehaničara da mi ga zameni, ispostavi se da je peveliki. Oni mi montiraju drugi, ja vidim da ne valja. Kažem im da stave drugi, manji, pequeño, oni donesu neki, stave ga, i opet ne valja. Kažem mu da donese manji, on donese neki još veći.  Na kraju odem u tu njihovu „arhivu“ nađem odgovarajući brojm, kažem im da ga stavi, oni su prvo odbijali, a onda sam ih ubedio da to uradi, upalim auto i odvezem na njihovo zaprepaštenje jer su mislili da će motor da izleti napolje. Trabaho! Radi! Brate, njih sva četvorica su bili nepismeni!  To sam provalio kad sam im rekao da mi dohvate ulje. Pokazujem na kozervu i govorim petrol. On gleda i uzima jednu, kažem, ne tu, on uzima drugu, ja čitam sve što piše na konzervi ogromnim slovima,  on nasumično gađa, a ja ga daljinski navodim, desno, desno, desno, dole, e ta!  Zbog tog nisu umeli da dešifruju te znakove što su stajali na remenovima i ostalom! BIO SAM UBEĐEN DA ME ZAJEBAVAJU!

Neka zgoda koja oslikava mentalitet Dominikanaca?

Pazi, u kolmadu kupujem pet piva, dve pakle cigara, pivo je 60 pezosa, cigare isto toliko. Ja izračunam tačno koliko treba, dajem mu taj iznos, on gleda u mene, računa preko digitrona, ne veruje, pa me gleda, misli da hoću da ga zajebem, uzima novac, pa proveri iznos, pa ponovo računa i ne može da sakrije oduševljenje! Ne može ni da sakrije oduševljenje kada ti naplati koji pezos više, misli da je bog zna kako profitirao, a ti znaš da je to tipa, kao ovde pola marke. Jednom sam pobesneo, jer sam video da on stvarno misli da me je mnogo zajebao, ali onda se smiriš kada vidiš koliko je jeftina radna snaga.  Recimo, pet konobara radi za šankom, nas dvojica sednemo, dolaze dva konobara. Ako naručimo istu stvar onda će samo jedan konobar da nam donese. Ali ako se zajebeš pa ti naručiš recimo koka kolu, a ja pivo, onda već nastaju problemi. Na putu do šanka on zaboravi šta si naručio. Zaboravljaju, neverovatno koliko ih nekada boli uvo. Rastko mi je pričao da u hotelu imaju zaposlene ljudi kojima je zadatak samo da bude konobare. Čovek je, recimo,  zaposlen kao čistač. Kažeš mu da očisti nešto, on to odradi i samo sedne i zaspi. U životu mu neće pasti na pamet da uzme nešto dalje da čisti.

Pitajte njega šta je potrebno za dobar san

Pitajte njega šta je potrebno za dobar san

Advertisements

6 mišljenja na „Dva lica Dominikane (I dio)

  1. Kul je dominikana. Dok sam bio u SADu, jedno vrijeme su mi cimer i cimerka bili Dominikanaci. Kako je taj lik svirao gitaru. Ona je kuvala odličnu hranu. A oboje bili žestoki pozitivci. O od njih sam slušao slične priče. Btw, dobro pišeš.

  2. Skroz dobra priča … mada sad uopšte ne znam da li biх išao tamo ili ne …….. ma išao bi definitivno … 🙂

  3. Povratni ping: Dva lica Dominikane (II dio) | hodoljub

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s